Структура и компоѕиција: ( Ђорђе Тривић )


Фабула романа прати покушаје провинцијалца Ежена де Растињака да се пробије у високо друштво Париза. Он је сиромашни племић који сања о успеху, слави, новцу, љубави, а приморан је да живи у сиромашном, бедном пансиону Вокер. У пансиону упознаје чича Гориа, трагичног јунака, којег убија претерана, страсна родитељска љубав према својим двема ћеркама. Оне посећују оца само да би од њега добиле новац, стидећи се њега, обичног грађанина, будући да се крећу у аристократским круговима. Горио умире сам. У последњим тренуцима неговали су га Растињак и студент медицине Бјаншон, који му и погреб плаћају. На погребу несрећног старца није се појавила ни једна ћерка. Растињак је разочаран, испуњен презиром и мржњом према париском друштву које је упознао у свој његовој демонској окрутности. И поред тога не напушта га жеља да постигне успех у том друштву.
У роману постоје три љубавна троугла. Први је између Растињака, Делфине и Викторине Тајфер. Виконтеса де Босеан воли маркиза Ажуда-Пинто, Анастазија де Ресто је у вези са грофом Максимом де Трајем.
Међутим, љубавни односи јунака у потпуности су условљени материјалним интересима. Виконтесу де Босеан напушта љубавник да би се оженио богатом удавачом, грофица де Ресто задржава свог љубавника плаћајући његове велике дугове. Веза између Растињака и Делфине почива на узајамном интересу. Растињаку је Делфина потребна да би успео у високом друштву, а њој, ћерци трговца и жени банкара, потребан је Растињак за улазак у салон виконтесе де Босеан.
У роману можемо пратити и заплет карактеристичан за криминални роман. Господин Вотрен, у подземљу познат као Лажи Смрт, банкар робијашница, чувар новца робијаша, за којим трага полиција (полицијски агент Гондиро) и коначно га открива захваљујући својим достављачима (госпођица Мишоно).
Управо ће Вотрен пружити Растињаку лекције о животу у Паризу. Вотрен из свог угла, виконтеса де Босеан са свог становишта, казују исту причу Растињаку о друштву у коме владају вучји закони моћи и новца. Пут до успеха води преко беспоштедне борбе у којој опстају само најбезобзирнији, најподлији, најлицемернији. Човек мора погазити све људско у себи, не сме да покаже ни у једном тренутку саосећање за друге људе. Пут до успеха не води преко поштеног рада и мукотрпним напредовањем на друштвеној лествици. Ићи за сјајем и богатством значи одлучити се на лаж, савијати се, пузати. Продајте своја убеђења, говори Вотрен Растињаку, нудећи му погодбу.
Вотрен ће удесити да Викторинин брат буде убијен у двобоју. Њен отац, оставши без наследника, прихватиће ћерку које се сада одриче. На Растињаку је да освоји Викторину док је она још увек сиротица. То и неће бити тако тешко јер је она већ заљубљена у Растињака. Вотрен ће заузврат добити двеста хиљада франака од Растињака коме ће будућа супруга донети у мираз милион франака. Демонска понуда младићу који је на великим искушењима. Вотрен ће Растињаку у једном тренутку рећи »... леп младић, отмен, поносит као лав, а мио као девојка. Ви бисте били красан плен за ђавола.»
Млади људи су Тантали у Паризу каже писац. Они се боре против самих себе и увек остају победници. Млади људи су гладни успеха, славе, богатства, провода, лепоте. Све што се чини да је на дохват руке у исто време је и недостижно. Пред толиким искушењима право је чудо каже писац, како је мало злочина и преступа које врше млади људи.

Композиција(Гојко Туршијан)
Прича романа Чича Горио развија се на два плана:индивидуалном и општем.На индивидуалном плану су две приче:о младом студенту Ежену де Растињаку и остарелом фабриканту резанаца чича Гориу.Око ове две судбине развија се низ индивидуалних историја:станара пансиона госпође Вокер(стара госпођица Мишоно,господин Поаре,млада девојка Викторина Тајфер,фоспођа Кутир,одбегли робијас Вотрен),виконтесе де Бозеан,грофица Анастазија де Ресто,баронице Делфине де Нисанжан.То су само истакнутији поједнци који имају значајније место у причи,али поред нјих кроѕ овај роман дефилује неколико десетина епизодних ликова.На општем плану дата је слика Паришког друштва од најнижих ка највишим слојевима.У пансиону госпође Вокер је сиротиња различитог доба и порекла,а у граду Сан Жермен је високо друштво одевено у свилу и окићено златом и дијамантима.Париз је велико искушење,нада и чежња младих људи,жељених да допру до санжерменског друштва.Париз је слика моралног блата,бездушности и егоизма.


-фабула- ( Срђан Шушњар ):
Прва фабула везана је уз несретну судбину бившег творничара резанаца, који се одрекао свега само да би богато удао своје двије кћери. Међутим оне након што су постигле успјех почињу се стидјети властитог оца и пошто су му извукле и послиједњи новчић пуштају га да умре у биједи и самоћи као напуштен пас.
Друга фабула је прича о младом провинцијском племићу Еугчне де Растигнацу, који је дошао у Париз пун идеала и очаран паришком господом одлучује да напусти своје идеале и да се суочи са животом каквим га он жели.

Трећа фабула се врти око бившег робијаша Ваутрина који увјеривши се у поквареност људског друштва одлучује узети правду у своје руке не посустајући ни пред убојством ако је потребно за постизање циљева. У тако комплициранo разрађеном роману тешко је распознати који је од њих главни лик.