Група 3. чича Горио-одговори



-Пансион Вокер се налази у Паризу,чији је власник удовица Вокер.У пансиону станује 7 особа:на првом спрату станују газдарица и гђа. Кутир,удовица службеника.Поред собе гђе Кутир живела је Викторина Тајфер.На другом спрату живи старац Поару,а у другоме,лажни трговац,господин Вотрен.Трећи спрат чиниле су 4 собе,од тога 2 заузете,у једној је гђица Мишоно,а у другој је чича Горио.Остале собе су издаване сиромашнима који нису могли платити више од 45 франака месечно.Сада у једној од те 2 собе станује младић,који има веома сиромашну породицу,како би могао да студира у Паризу.Тај младић се зове Ежен де Растинјак.Изнад трећег спрата је таван за сушење веша,на ком су становали слуга Кристоф и куварица Силвија.Сви станари су били сиромашни,спајали су крај са крајем,што се и видело по одећи коју су носили.
Изглед пансиона:
-Кућа је на три спрата иза куће је двориште са свињама,кокошкама,зечевима.У дну дворишта је дрвара.Између дрваре и кухињског прозора виси орман за јело.Ту се и просипају сплачине које отичу из кухиње. Поред се налазе и мала враташца,кроз које куварица избацује смеће.Са предње стране се налази башта са неколико воћки и поврћки,а у хладу под липама је,округли сто са столицама,где пензионери седе за време великих врућина и пију кафу,ако им то финансијско стање допушта.
-У приземљу је салон који је повезан са трпезаријом.У салону се налазе столице са наслоњачима са округлим столом у средини.Та главна соба заудара на буђ,хладна је и влажна.Базди на кухињу,послугу и сиротињски дом.Она је некада била обојона,али се боја више не препознаје.Дугачки сто прекривен је стољњаком који је толико масан,да се на њему може прстом писати.Намештај је стар,истрошен труо...ујутро око 7 сати прво улази мачак,који одмах почиње њушкати по чинијама,а онда улази удовица
-На првом спрату су два најбоља стана.У лошијем станује газдарица,а у другом госпођа Кутир,удовица службеника.Преостале собе које нису заузете су издаване сиромашнима који нису могли платити више од 45 франака месечно.Изнад трећег спрата био је таван за сушење веша.
Слика друшта у балзаково време:
-Ако је пансион слика париског друштва у балзаково време,гледајући у ком је стању стари пансион,види се колико је заправо друштво у то време оронуло и пало у беду.У роману друштво може да се подели на два света,на једној страни су куће и дворци аристократских породица,где влада материјално изобиље,где влада борба за сталеж,завидљивост,неморал,лоповлук,прељуба,бездушност.Међу нјима је и Чича Горио,који је своје богатство стекао на непоштен начин,користећи невоље сиромашних и гладних.Али он је на другу страну и несрећник,жртва своје превелике љубави према својим ћеркама.
-Са друге стране су становници пансиона Вокер,где су видљиви бројни просјаци,и где влада сиромаштво и неимаштина.Ти људи су у константној борби за опстанак у тадашнјим окрутним условима жибота.

-Чича Горио је широка фреска француског друштва,ту има личности различитог социјалног порекла и статуса,различитих идеја и идеала,различитих моралних ставова и различитих судбина:''Овакав скуп-пише Балзак-садржи углед целог једног друштва''.

-За јунаке ове приче Балзак узима два различита људска типа.Једно је млади студент права,који је дошао у Париз да заврши студије и својим трудом обезбеди себи место у друштву.Други је остарели некадашњи фабрикант,једно несрећно и одгурнуто створење,један мученик са којим су сви терали сегу.

-Људски свет романа чине личности које су различите по пореклу карактеру и менталитету.На једној страни је сиромаштво, док је на другој материјално изобље.На једној страни су,искрености,поштења,пријатељства, а на другој влада борба за друштвени престиж,подметања,завидљивост,неморал.На свкаом кораку је лоповлук,прељуба,злоба...




- Балзак се служи својим добро познатим поступком, полазећи увек од спољашњег према унутрашњем. Најпре даје детаљан опис саме средине у којој се његови јунаци крећу прелазећи од описа околине на опис куће, односно од описа спољашњег изгледа зграде на опис њених просторија и постепено развија потребну атмосферу у којој се могу појавити и сами учесници драме. При њиховом опису Балзак поново полази од описа спољашњег изгледа самих ликова, које вешто повезује с психолошким цртама њихових карактера и социолошком позодином њихове егзистенције, тако да по том опису ми тачно знамо не само како изгледа или како се облачи поједина особа, већ знамо и њено материјално стање.