Харпагон

Харпагон је главни лик Молијерове драме "Тврдица".Он је старац од 60 година који има двоје деце - сина Клеанта и ћерку Елизу
Име Харпагон није случајно изабрано,у питању је изведеница од латинске речи харпаго,што би могло значити кука, мотка односно протува у пренесеном значењу речи.
Његова главна особина је веома велика љубав према новцу који му је најдражи од свега на свету.
За њега новац значи све, и било шта да је у питању, њему је на првом месту новац, па онда све остало.
До новца долази позајмљивањем новца другим људима, али ти људи при враћању требају вратити новац са веома великом каматом.
Новац задржава тако што га сакрива у башти да нико не би знао и из страха, да га не покраду, па проверава да ли га је неко покрао.Харпагон је толико опседнут новцем да га још увећава штедећи на храни,одећи и на свакој стиници на којој може уштедети.
Његова деца уопште нису срећна што имају таквог оца јер они не могу да одлучују за кога ће се удати, односно оженити, већ о томе одлучује њихов отац.,Његове слуге исто нису баш задовољне њим, немају чисто одело или им је поцепано,одбија им од плате за сваку ситницу или им не да паре да направе вечеру или да одржавају коње... Суграђани о њему говоре да је тврдица, лупеж, гагрица, каишар и исмевају га од главе до пете ,посмевају му се и ругају.
Хтео је да се ожени Маријаном, девојком коју воли његов син, а девојка њега... Кад су му украли новац ,оптужио је своје слуге, али кад је сазнао да је новац код његовог сина, пристао је да да Маријану своме сину за новац.

Харпагонов монолог

Ја сам један старији човек чија је жена умрла и који им двоје деце: сина Клеанта и ћерку Елизу.Када видим оног слугу од Клеанта, јави ми се толика сумња да ме је покрао да га морам претрести, као што сам и учинио задњи пут када сам га видео у мојој кући.
Док сам га претресао, говорио је да хоће да ме покраде! Чак ме је и тврдицом назвао! После сам га одмах избацио из куце,он ће мене покрасти, лупеж један покварени.
Док сам наглас размишљао да ли сам добро учинио што сам сакрио 10,00 талира у башту, појавили су се мој син и моја ћерка и сад сам мислио да су ме чули шта сам причао, па сам морао на брзину да нешто измислим. Испоставило се да нису ништа чули, али то ме је нешто јако сумњиво.
Кад сам рекао да хоћу да се оженим Маријаном, ако уз њу добијем и нешто новца, син само што ми није пао у несвест и одмах је негде отишао, а ћерку, а ћерку сам морао да наговарам да се уда за госпдина Анслема јер не морам дати мираз ,па је Велер морао да је опамети.
Касније сам отишао да склопим посао са једним младићем око позајмљивања новца, али кад сам видео да је то мој син, посвађао сам се са њим и рекао му да иде да га моје очи не виде.
Онда је дошла Фросина, али сам јој рекао да сачека јер сам морао да проверим да ли је мој новац још у башти.
Кад сам дошао назад, договорили смо се око венчања и набројала ми је све њене врлине... Да не једе много, да се не коцка, да не носи скупу одећу... Али кад је тражила да јој платим и то, само зато што ми је помогла да сазнам каква је Маријана, само сам се окренуо и отишао.
-Код куће сам рекао кувару да направи гозбу, а кад је рекао да му треба више пара, ја само што нисам полудео. Сви само паре траже. Ко да немају шта да кажу: "Паре! Паре!", увек о новцу причају, њихова најдража ствар је новац. Још кад је Жак рекао шта све треба спремити, замало да паднем у несвест, с тим се може цела варош нахранити! Још кад ми је рекао шта све причају о мени, ту будалу, хуљу од човека, одмах сам претукао. Он ће мени говорити да сам тврдица, каишар која је то хуља од човека.
Онда је дошла моја љупка Маријана. Упознао сам је са својом ћерком и сином, али кад ми је он узео прстен са рубином и дао га Маријани, ја сам полудео. Још кад ју је одвео за сто где је било свега и свачега, рекао сам Валеру да их не испушта из вида и да спаси све што може и да врати то у продавницу.
Онда сам сазнао да син хоће да ми преотме Маријану, али ја му то нисам дозволио.
Када сам видео да су ми украли кутију са новцем пропрао сам, убили си ме! Нисам знао где сам. Хватајте лопова! Држите га! Јадан мој новац, мој јадни новац! Ако те не пронађу, ја ћу се убити! Већ умирем! Мртав сам!
Ево га комесар,помагајте! Док су они испитивали ко је узео кутију са мојим јадним новцем, ја сам све више лудео и кад сам на крају сазнао да ми је новац код сина, молио сам га да ми га врати и пристао сам да му дам Маријану за жену под условом да њен отац плати венчање и све остало. Кад смо и то решили одмах сам отишао да видим моју драгу кутију са мојим новцем.

Илија и Петар

Харпагон
Харпагон је средишњи драмски јунак у овој Молијеровој комедији карактера. Његова доминантна особина одредила је наслов комедији, све збивање подстичу његови поступци, сви драмски јунаци су у функцији осветљавања његовог карактера и психологије. Доминантна Харпагонова особина је тврдичлук. У приказивању ове особине свога јунака,Молијер иде поступно служећи се различитим средствима карактеризације. Молијер доводи свога јунака у низ комичних ситуација у којима ће се Харпагон испољити као личност - он се развија од обичног циције до болесног тврдице. Писац је обликовао велики број ситуација, увео велики број различитих личности различитог моралног профила, начинио занимљив сиже, користио различите врсте комике - пажљиво је градио причу о тврдици и пажљиво, скоро минуциозно, градио лик тврдице.
Харпагон је још један старац тврдица у историји комедије и историји позоришта. И он поседује особине карактеристичне за овакве драмске карактере тврдичлук, себичност,саможивост, похотљивост, затвореност у себе, страх од околине, заслепљеност новцем, омраженост у средини. Зазире од сваког, свуда види шпијуне и издајнике који ће открити и украсти његов скривени новац. У тврдичком страху завирује у туђе шаке, тражи да се изврћу џепови, плаши се туђих великих чакшира јер у њих могу да се сакрију покрадене ствари.

Харпагон штеди свуда и на свему:
- На удаји ћерке Елизе без мираза,
- На чишћењу намештаја - не сме да се много трља да се не излиже,
- На вину - да се више служи вода,
- На храни (кад има јела за осморо, има га и за десеторо),
- На коњима од којих и сам краде зоб да би мање појели,
- На гозбама - да се мање једе и непоједено врати трговцу од кога је купљено,
- Не дозвољава да горе две свеће одједном.

Харпагон нема намере у поступцима, изгубио је смисао за реалност: не покушава да савлада своју похотљивост - чврсто је решио, у тој решености је самоуверен,да се ожени младом и лепом (али сиромашном) девојком Маријаном. Сматра да на то има право и да има првенство пред сином. На другој страни:
То сам,ето, кћери решио за себе. Што се тиче твог брата, нашао сам му једну удовицу о којој су јутрос говорили; а што се тебе тиче, тебе ћу дати за господина Анселма (...) Човек зрео, паметан и мудар, који нема више од педесет година, и чије велико богатство сви хвале.
Богата удовица за сина, богати удовац за ћерку само да их удаљи од свога богатства и сачува га за себе.
У очима других Харпагон је:
- Тврдица,
- Свипер у штедњи,
- Најгрубљи човек на свету,
- Тиранин у породици,
- Грдни Чивутин,страшни зеленаш,
- Бави се срамним пословима,
- Обогатио се злочиначким зеленаштвом,
- Незајажљиво похлепан,
- Човек нечовечнији од сваког човека,
- Међу смртним најтврђи и најшкртији смртник,
- Џимрија,
- Тврдица,лупеж,гаргрица,каишар,
- Одвратан човек,
- Права животиња,

- "Он вас много воли, знам; али мало више воли новац". Харпагонов тврдичлук као болесно стање предочен је у више ситуација.
"Причекајте мало, сад ћу се вратити да с вама разговарам. (за себе) Треба да тркнем до свог новца.
Када је покраден, Харпагон сумња "на цео свет; и тражим да позатварате целу варош и предграђе".
"Не треба се више клети ни у шта и верујем да ћи после овога бити у стању сам себе да крадем".
За покрадени новац каже: "Моја крв,моја утроба".
На крају комедије Анселм каже Маријани да пожури кући и обрадује своју мајку добрим вестима, Харпагон ће рећи: "А ја видим своју драгу кутију."
Ова последња реченица драме остаје у памћењу читаоца и гледаоца као суморна порука да болест није савладана,да она остаје и траје.
Тврдичлук се претвара у страст и болест: стално је заокупљен мислима о новцу и мислима да ће бити покраден; стално настоји да смањи трошење и у том настојању запада у тешке ситуације:
- Израда календара у коме су двапут обележени постови и бдења да би заштедео на храни укућана;
- Сам краде зоб од својих коња да би мањ појели;
- Тужи суду суседову мачку што му је појела парче овчетине.Тврдичлук га нагони да новац ставља изнад своје деце:
- Жели сина да ожени удовицом како би се ослободио новчаних обавеза према њему.
- Кћер би да уда за богатог удовца из истих разлога и зато што неће морати да даје мираз (велика уштеда),
- На Фросинине речи да ће он "сахранити и своју децу, и децу своје деце", Харпагон крако каже "Утолико боље",
- Маријани каже: "Видим да се чудите што видите да имам тако велику децу; али ја ћу се ускоро ослободити и једног и другог",
- Својој кћери каже: "За мене би било боље да те пустио да се утопиш него ли да чини ово што је учинио".

Топалов Давид и Гојко Јокић

Монолог - Харпагон 2:
Oни су украли мој новац! Кo тo може да буде?
Шта треба да урадим да га нађем?
Mој сиромашни новац! Mој сиромашни новац! Mој најдражи пријатељ!
Да ли постоји нeко ко ће ме звати из мртвих, враћајући драги новац за мене, или говорећи ми ко га је узео?
Mоје слушкиње и моји портири, моj син, моја кћерка и ја исто. Каква гомила људи се окупили овде! Сви изгледају kao лопови!
За име Бога, ако знате нешто о мом лопову, ја молим да ми кажете. Да ли се он тамо крије међу вама?


Монолог - Харпагон 3:
Ја сам Харпагон, најбогатији човек у Паризу и имам двоје деце. Сина Клеонта и ћерку Елизу.
Хаа... та моја ћерка мора да је полудела да јој дам паре за удају, нема шансе.Ја имам друге планове: Ја ћу се оженити Маријаном, сину ћу наћи неку удовицу, а ћерку ћу удати за Анслема.Фросина, стари пријатељу, имам једну понуду за тебе: помоћи ћеш ми да се оженим Маријаном, а од њене мајке ћу тражити велики новац.Слуге моје, има да направите најскромнију вечеру или добијате отказ. Вечера мора да буде богата кромпиром и кестеновима, да се гости не би пуно најели, и пиће ћете ћете да служите само ако од гостију неко затражи.Не могу да верујем. Мој син даје Маријани мој омиљени прстен који сам крваво зарадио, па још ме и издаје, просто не могу да верујем.Валере, ти подли лопове, украо си ми сав новац, има да зажалиш.
Бојан Хајнал

Клеант
Клеант је Харпагонов син. Иако не воли да расипа новац, он презире свог скртог оца. Заљубљен је у Маријану. За разлику од свог оца, он није шкрт, и он би волео да помогне Маријаниној породици, само када би му отац дао новац. На крају је показао да је веома мудар и сналажљив, тим што је очеву шкртост и похлепу за новцем успео да окрене у своју корист.







Елиза
(ко је Елиза, како је упознала Валера, зашто крије заљубљеност у Валера, како очева шкртост утиче на њен живот, да ли јој неко помаже да оствари своје планове)




Валер
Валер је настојник у Елизиној кући. Он је из Напуља. Син је дон Томе од Албурчија који се касније назвао Анселм. Валер је преживео бродолом. Сматрао је да му је цела породица настрадала. Један капетан лађе га је спасао и одгојио као свог рођеног сина. Тек на крају сазнаје да му је Анселм отац, а Маријана сестра. Заљубљен је у Елизу. Због тога се додворава њеном оцу Харпагону, подржава његов тврдичлук и све послове обавља уместо њега. Он и Елиза су се заклели на вечну љубав и само их смрт може раставити. На крају све признаје њеном оцу што га је могло коштати живота зато што су га оптужили да је лопов. Харпагон му даје ћерку Елизу тек кад његов отац Анселм обећа да ће све трошкове свадбе он да плати.

Кезо и Милош




Маријана
Маријана је Анселемова кћер. Живи скромно са својом болесном мајком. Заљубљена је у Клеанта. Њена мајка жели да је уда за богатог човека како би се решили беде. Фросина јој предлаже Харпагона, јер је човек већ у шездесетој. Маријана је тип прелепе, али сиромашне девојке која је присиљена да се уда за ружног старца, али стицај околности спашава је понижења. Она на крају књиге сазнаје да су јој брат и отац живи.

Маријанин монолог








Анселмо
(ко је Анселмо, какав је, у којем делу драме се појављује овај лик, зашто, шта о њему говори покушај да се ожени младом девојком)




Фросина

Фросина је заводница, увек успева у својим пословима. Пуна љубави према људима, Воли да помаже јер увек очекује некакву награду!
Не успева да помогне Харпагону.
"Али ја сам уметник да музем људе: знам тајну да их смекшам, да им пошкакљам срце и да им напипам место где су осетљиви".

(ко је Фросина, која је њена најизразитија особина, зашто, како се испољава, у чему је Фросина посебно вешта, шта ипак не успева)




Симон
(ко је Симон, какав је, у којој ситуацији се јавља, зашто о њему не сазнајемо много, ко би данас био у Симоновој позицији)



Жак
(ко је Жак, које послове у Харпагоновом домаћинству обавља, шта мисли о Харпагону, за чим жали)




Ла Флеш

Ла Флеш прозива Харпагона:
Нек' вам је са срећом свима вама који не познајете га, тврдица Харпагон права гето протува.
Господин Харпагон је нечовечнији од сваког човека, никад нећеш сазнати где је закопана кеса.
Он воли новац више него добар глас, него част, више од добре пивчуге млаз.
Чак га воли више него сваку врлину, да му пара у животу нема, развлачио би слину.
Чим од њега нешто људи нађу да траже, почне се клиберит' ко да су изјеле га раже.
Спопадну га грчеви, у живац га то дирне, после чупа косу и опет развлачи слине.
Ништа горе нисам видео од овог проклетог старца, његова душа је црна, к'о да је сваки дан кварца.



Ла Флеш, Клеантов слуга, добио је истакнуто место у драмској радњи. Његово здраво резоновање снажно одудара од поступака и мишљења газде Харпагона. Он користи прилику да Харпагону у лице каже шта о њему мисли околина. Нервира га Харпагонова заокупљеност новцем и тврдичлуком, на махове долази у искушење да га покраде. Крађа би требала само да уздрма Харпагона, а није инспирисана личном користи. Он ће то и учинити: украшће кутију са новцем из баште и предати је Клеанту.

Knezi



Клода
(ко је Клода, које послове ради у Харпагоновој кући, за шта је задужена)
"Ali ja sam umjetnik da muzem ljude: znam tajnu kako da ih smekšam, da im poškakljam srce i da im napipam mjesto gdje su osjetljivi."