Верска настава

Седам смртних грехова


Седам смртних грехова представља једну од најважнијих окосница хришћанског учења и хришћанске теологије . Међутим, нај интересантнија ствар у вези са свим тим, јесте да се та лента од седам грехова који резултују смрћу , у Библији не налазе.
Првих је кодификовао монах Евагрије Понтијски, у временском периоду удаљеном три стотине година после Христове смрти. Прецизније, направио је ненабројиву листу од осам "страшних искушења људске душе" , коју је лета 590. године папа Григорије Велики сузио на седам и прогласио "смртним". Према хришћанском схватању грехови су: разврат, завист, прождрљивост, лењост, похлепа, гнев и гордост, који се могу починити годишње макар се о њима и не размишљало. У наредних 1400 година, ова се овдје ОД " Седам смртних грехова " Бице Веома битна детерминанта хришћанске теологије , историје , друштва РАЗВОЈА , па сам Наше садашњице . Према учењу католичке цркве , седам смртних грехова Нису изоловани од Било којег Другог греха Који није " смртни " . Међутим , Седам смртних грехова Јесу извориште , место из којег полазе сви други грехови и пороци . Почетком 14. . Века идеја о " седам смртних грехова " Била је Веома инспиративна идеја медју умтеницима Који Су допринели да се укорени на схватање у свести медју католицима сиром света . Из Тог периода датира и мнемотехнички Акроним : " Салигиа " РЕЦ Која је Настала Тако Што је узето почетно слово Сваке од седам именица на латинском Којима се означава Један од грехова : Супербиа ( Понош ) , аваритиа ( похлепа ) , Лукуриа ( блудност , пожуда ) , Инвидиа ( завист ) , Гула ( прождрљивост ) , Ира ( љутња , бес ) , ацедиа ( лењост ) .


Похлепа, шкртост


Похлепа је особина карактерисична за људе Који Желе све задржати за себе. То није само шкртост Према материјалним добрима, Него се подразумева и духовна шкртост. Филозоф Сенка је говорио да Сиромаси Желе Нешто, богаташи много, шкртице све.


Грађанско васпитање

ЦРВЕНИ КРСТ

Црвени крст је међународна, хуманитарна организација са седиштем у Женеви. Основао ју је Анри Динан На нивоу сваке државе постоји само једно Национално друштво (које се дели на градске и општинске организације итд.), а Национална друштва се уједињују у Интернационлану Федерацију ЦК/ЦП.
external image crveni-krst.jpg
За време Аустријско-сардинијског рата 24.јуна 1859 године, недалеко од Солферина. маленог места на северу Италије, сукобиле су се аустријске војне јединице са савезничком француско-италијанском војском. Водила се последња битка за независност после које су Аустријанци протерани са севера Италије,француски цар Наполен III притекао је Италији у помоћ. Крвава битка која је трајала 15 сати оставила је са собом 40.000 рањених који су умирали на бојном пољу. Санитетске службе не знајући да је битка започела биле су далеко од овог призора. Свега неколико лекара, који су се ту затекли, трудили су се да са незнатним средствима пруже помоћ рањеницима, али за већину њих спаса није било.

external image 220px-Jean_Henri_Dunant.jpg
Анри Динан

Млади трговац из Женеве који се затекао у близини бојног поља, био је сведок страховитог призора. Звао се Анри Динан, имао је 31 годину и био вођен изненадним нагоном да пружи помоћ свима у невољи. Али видевши невероватан број рањеника који су се налазили око њега, врло брзо је установио да је он сам немоћан и да неће моћи много да учини за њих. Тада спонтано покушава да регрутује волонтере међу цивилним становништвом Солферина који су се у почетку показали врло невољним. Анри Динан им тада повика „Tuttti fratelli!“-„Сви смо браћа!“ И својим громким позивом је успео да сломи отпор и да отвори срца тих мушкараца и жена. Постепено, добра воља и ентузијазам тријумфују. Рањеници су одведени далеко од бојног поља, у цркве и приватне куће, где им је становништво свим срцем пружало помоћ.
Неуморан, Анри Динан се бринуо 3 дана и 3 ноћи о рањеницима. Доносио је да пију онима који су имали грозницу, тешио је умируће, обећавајући да ће њиховој породици пренети последњу поруку. Налази времена и да охрабри друге добровољце да помогну. Ти добровољци су пуни добре воље, али нису у могућности да пруже одговарајућу помоћ, јер им недостаје знање и потребна обука.
Идеја, у почетку нејасна, почиње да се обликује у мислима Анри Динана: ако се у Солферину тада нашао велики број добровољаца који су имали добру медицинску обуку у основи, колико је непотребних патњи могло бити избегнуто? Колико младих обећавајућих живота је могло бити спашено? Одједном, Анри Динану се намеће једино могуће рјешење: треба створити међународно друштво за помоћ, које би се базирало на уговору и које би правно обавезало државе. По повратку у Женеву, Анри Динан не може да заборави страховите сцене чији је очевидац био у Солферину. Три године након тих догађаја, машио се пера и почео да пише „Сјећање на Солферино“, књигу која ће ући у анале човечанства. Није се задовољио да у књизи опише неподношљиве услове у којима су се нашли војници након битке, већ је јасно изнео своје идеје. Тражи да буде потписана међународна конвенција која ће осигурати заштиту цивила жртава рата и да буду створена, у свим земљама, друштва за пружање помоћи, која ће бити заснована на принципу непристрасности и која ће окупити добровољце обучене да пружају помоћ рањеницима.
Анри Динан објављује књигу о свом трошку у 400 примерака и шаље је важним личностима и својим пријатељима. Динанова идеја се чини у потпуности нереалном, чак и револуционарном. Разумљиво је да не наилази свуда на отворена врата; његови га пријатељи исмејавају, називајући чак његове идеје „лудим“. Али друге личности, напротив, чују његов апел. Генерал Гијом Анри Дифур и правник Гистав Моније, који с прочитали његову књигу, сматрају да су његове идеје и планови остварљиви. Ступају у контакт са њим. На дан 9. фебруара 1863. године, женевско „Друштво јавне користи“ на челу са Монијеом, оснива комитет који је надлежан да испита предлоге Динана. Овај комитет сачињавају, осим Монијеа, Динана и Дифуа, и ратни хирург Луј Апиа и љекар Теодор Моноар. Ових петоро људи се први пут састало 17.фебруара 1863. и сачињавају већ тада „Међународни комитет за помоћ рањеницима“. Овај „Комитет петорице“ кратко након тога почиње да шири своје идеје у свету. У лето те исте 1863. године, комитет позива један број земаља у Женеву на међународни конгрес. 26. октобра генерал Дифур отвара ову конференцију која је окупила 36 представника из 16 земаља. Након 4 дана конгреса, скуп доноси десет одлука и изражава три жеље: Стварање, у свакој од земаља, једног „националног комитета за помоћ рањеницима“, а као услов и основу, захтева да санитетске службе, добровољци и рањеници буду заштићени, односно да буду проглашени „неутралним“ или „неповредивим“.

external image 250px-Ilarion_Roganovi%C4%87.JPG
Митрополит Рогановић, први председник Црвеног крста Црне Горе

Скуп усваја као знак заштите и распознавања црвени крст на белом пољу, обрнуто од боја швајцарске заставе. Динанова визија постаје стварност: рођена је светска организација Црвеног крста. На дан 22.августа 1864. године, тек годину дана након конференције, у Женеви је потписана прва Конвенција, (а постоје 4 Женевске конвенције) која се односи на заштиту рањеника у копненим снагама. Године 1868. заштита је проширена на рањенике поморских снага и бродоломнике. Али биће потребно још времена да би ови принципи постали универзално обавезни (1899—1907).
У годинама које су уследиле, постепено присуствујемо стварању националних друштава Црвеног крста, што је био један од циљева Динана. 17. јула 1866. генерал Дифур и савезни саветник Јакоб Дубс стварају швајцарски Црвени крст. У целом свијету, почиње обука добровољаца за пружање прве помоћи болеснима и рањенима. Снабдијевају се магацини завојним материјалом, ћебадима и другим потрепштинама за помоћ; све је спремно за случај избијања сукоба. Црвени крст је врло брзо стављен на пробу приликом избијања француско-њемачког рата 1870. године, који је однео много жртава. Али по први пут у историји, помоћници Црвеног крста су обучени да пруже рањеницима ефикасну помоћ на лицу мјеста.

external image 250px-Kinoteka_Crveni_krst.JPG
Табла на згради Кинотеке, Васина улица, Београд

Ако је тачно да је Анри Динан написао књигу потакнут страхотама једне битке и да је тај исти оружани сукоб довео до стварања хуманитарног покрета који је данас присутан у целом свету, такође је тачно да је хуманитарни дух који влада Црвеним крстом постојао од самог почетка, а везан за било коју ситуацију у којој је људском бићу потребна помоћ другог људског бића. Анри Динан је видео организацију Црвеног крста као друштво, које и у мирно време, треба да пружи помоћ болесницима, прву помоћ рањеницима и помоћ старијим особама, хендикепиранима или особама којима је то потребно, дакле када год за то постоји потреба-као приликом природних катастрофа или епидемија. Тако је већ крајем прошлог века било болничарки Црвеног крста, из служби организованих за помоћ или добровољаца, који су активно били укључени у пружању помоћи социјално угроженим лицима.
По завршетку Великог рата, европско становништво има само једну жељу: да више никад не буде рата. У тој нади се 1919. године национална друштва уједињују и стварају Федерацију националних друштава Црвеног крста. У Европи се током двадесетих и тридесетих година појављују тоталитарни режими: прво у Италији, затим у Немачкој, Шпанији... За Црвени крст, ово је један од најстрашнијих периода у његовој историји, јер осим што осећа долазак новог рата, већ је суочен са државама које игноришу хуманитарне принципе и служе се њима са најсмелијим цинизмом.
Дело Анри Динана узима маха и његово постојање се оправдава сваком годином. Али овај велики човјек пада у заборав. После дугих година које је провео лутајући по Европи, оснивач Црвеног крста, ускоро шездесетогодишњак, стиже једно веће године 1887., уморан и скоро без новца у Хајден у Апенцелу. Године 1892. он налази мир и одмор у једној болници у округу Хајден, након живота испуњеног жртвовањима и разочарењима. Живи потпуно повучено на другом спрату болнице у Хајдену, уз негу главне болничарке. Новинар Георг Баумбергер, који је започео истараживања о његовом животу, проналази га и подсећа јавно мњење на постојање овог старог и заборављеног човјека. Тако подиже талас симпатија према Анри Динану и прва Нобелова награда за мир је додељена овом човеку од 73 године, који већ дуго живи као самотњак. Али оснивач Црвеног крста се већ одавно повуао из света и одлучује да на располагање хуманитарних дела стави сав новац који му је том приликом додељен. Мало пре своје смрти, Анри Динан је предвидео рат који ће запалити и окрвавити скоро цели свет. Реченица коју тад изговара на свом немачком језику са речима француског, остаће запамћена: „Es wird kommen eine grosse, grosse Krieg...“ Његово предсказање се обистинило и почетком 20. века избија Први светски рат.
Анри Динан умире 30.октобра 1910. у 82-ој години живота. Сахрањен је у пуној дискрецији, према сопственој жељи, на гробљу Шихфелд у Цириху.

external image 250px-Mihailo_Jovanovi%C4%87.JPG
Митрополит Михаило Јовановић, први председник Црвеног крста Србије

Од оснивања Црвеног крста 1863. године, 35 националних друштава Црвеног крста или Црвеног полумесеца је створено у Европи у почетку 20.века. Она су спремна да интервенишу приликом криза сваке врсте. Европа је почетком нашег века подељена. Човечанство се налази пред друштвеним кризама и глађу. Суочена са разорним снагама, организација Црвеног крста је спремна да ангажује сва своја средства како би помогла и одбранила људска права. Коришћење авиона као средства за вођење борбе даје трећу димензију непријатељствима. Сходно томе, пољске болнице и шатори Црвеног крста морају бити препознатљиви са неба. Али авион није само кориштен за бацање бомби, био је и од драгоцене помоћи, наиме за брзи транспорт рањеника.
Велики број ратних заробљеника је био размењен посредством Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) што је омогућило да се заробљеници врате у своју отаџбину. Вече уочи Божића 1917. године људи су могли присуствовати дирљивим сценамана на железничкој станици у Женеви-Корнавин; повратак ратних заробљеника, а женевски волонтери Црвеног крста украшавају пероне божићним јелкама и пружају окрепљење рањеницима.
Пре него што је завршен Први светски рат, МКЦК се суочио са потпуно новом и посебно осетљивом ситуацијом: руска револуција и заштита рањеника у случају грађанског рата. У оквиру овог сукоба, појавиће се, осим Друштва ЦК које је постојало у царско доба, друштво које су сновали револуционари. Али у складу са принциом, признаје се само једно национално друштво. Шта урадити ако се у једној замљи, 2 друштва позивају на женевске конвенције? Упркос овој несигурности, Цк је био у могућности да пружи помоћ. Шта више, ЦК је извукао лекцију из овог искуства које ће постати правило касније прихваћено на конференцији у Стокхолму 1948. године; током сукоба ниједно ново друштво не може бити признато; па, ипак, де фацто се одржавају односи са сваким друштвом које се бави стварним активностима.
Последица рата и лоших услова, глад погађа више милиона лица између 1920. и 1923. године. Руски народ пролази кроз тешко искушење. Европска Национална друштва ЦК пружају помоћ уз подршку аутохтоних друштава. Хигијена је данас евидентна. Али то није био случај у тадашњем времену. Након Првог светског рата, друштва ЦК учествују у борби против латентних болести, организујући информативне кампање и образовање о здрављу. Превенција, хигијена и уравнотежена исхрана су три ослонца ове борбе која је започета против болести и епидемија.
Црвени крст је присутан на свим бојним пољима, на свим фронтовима у Европи. Пружа помоћ рањеницима, негује их и упућује у пољске болнице које се налазе у позадини фронта. Користе се сва расположива средства у борби против људске беде; у случају да се покваре кола, без оклевања се користе коњи, чак и пси. Током овог рата, зараћене државе су на својим територијама отвориле многобројне логоре за ратне заробљенике. Захваљујући постојећим конвенцијама, ЦК је могао да обави више од 11.000 посета логорима, да уручи 24 милиона писама и да подели помоћ у вредности од 3,4 милијарде швајцарских франака. Једно од најтамнијих поглавља овог периода је без сумње поглавље концентрационих логора национално-социјалистичког режима, у којима је више милиона особа, од којих већина Јевреја, било убијено. ЦК је хтео више да се ангажује у корист цивилног становништва, али је нажалост у томе био спречен. Мора се констатовати да је ово био један од највећих пораза које је човечанство доживело, а самим тим и Црвени крст.
Од Првог светског рата, служба тражења Црвеног крста је била освремењена. Током и након Другог свјетског рата служба тражења остварује немогуће. Стотине хиљада породица које је одвојио рат су уједињене, стотине хиљада војника који су били пријављени као нестали, или су сматрани мртвима, су на тај начин могли поново да сретну своје супруге и децу.
Анри Динан се није само борио против ратних посљедица, већ се борио и против самог рата. Он је једноставно хтео да спречи постојање оружаних сукоба, насиља. Његов је циљ био да окупи народе под знаком човечности и да створи услове за живот који би омогућили ширење истинског мира. ЦК својим хуманитарним ангажманом, који је заснован на солидарности међу свим људима, даје свој индиректан али неопходан допринос изградњи правног и трајног мира у свету. Идеал ЦК окупља све људе и народе на планети. У складу са својим хуманитарним радом, ЦК такође ради за мир.




Историја



Географија