Кад и где се јавља класицизам као књижевни правац, које су његове особине и представници? Да ли се јавља и у неким другим уметностима? Којим, како, ко су представници?

Класицизам је настао у Француској књижевности почетком 17.века, после дугогодишњих ратова и унутрашњих немира, када се рађа потреба за миром и чврстим поретком у друштву, а у областима људског стварања да се уведе ред и системачност.

Сам назив класичан синоним је за појам антички; настао је од латинске речи classicus- што значи припадник највишег реда у Риму (друштвени ред који је највише допринео стварању римске културе).

Основне одлике класицизма су:
1) полази се од природног, посебно када је у питању човек и његов карактер;
2) мора да постоји унутрашња хармонија дела;

3) у делима постoји сукоб човекових страсти са осећањем дужности и части, при чему победу односи увек оно друго
4) слави се јунаштво и чврстина карактера, као и у античким делима;
5) у појединачном се тражи оно што је опште- да се у ликовима открије оно по чему су људи слични;
6) ликови су носиоци једне страсти, оличење једног расположења;
7) функција уметности је да поучи људе врлини и да их поправи;
8) писање је јасно и логично, дато бираним језиком;
9) најприсутније књижевне врсте су: трагедија, комедија, басне; затим ниже песничке врсте: идила, ода, елигија, сатира...

Представници класицизма у Францусјкој су трагичари Пјер Корне (''Сид'''),и Жан Расин (''Фебра''), комедиограф Молијер, баснописац Лафонтен и теоретичар Никола Боало (1636-1711). Изразити представник српског класицизма је Лукијан Мушицки, пријатељ Вука Караџића.
Racine_Jean_2.jpg url.jpg 250px-Musicki1.jpg

Презентација

Класицизам у музици


Класицизам у музици (друга половина 18.века и почетак 19.века) преовлађује интелект над осећајношћу.Тешки и кињасти барок уступа место класичарској лакоћи,јасноћи и правилности у мелодији,ритму и облику. Водећа мелодија се издваја од хармонске пратње . У ово доба настају први концерти за кларинет. Најзначајнији представници класицизма су: Хајдн, Моцарт и Бетовен.

Музика класицизма се свира крајње прецизно углађено и отмено, са ужим - скромнијим тоном. Класицизам не дозвољава никаква претеривања - ни динамичка, ни агогичка, ни емоционална.

Велика достигнућа у опери

Ораторијум "Стварање света", Јозеф Хајдн
Миса "Missa Brevis", Волфганг Амадеус Моцарт
Миса за мртве "Requiem", Волфганг Амадеус Моцарт




klasika-w.jpg


Класицизам у књижевности


Класицизам као књижевни правац јавља се у Француској у XVII веку, а одатле се проширио у знатан број европских земаља - и трајао све до победе романтизма. Овај књижевни правац је добио име по својој полазној основи, а то су схватања да књижевност старе Грчке и Рима мора да буде узор књижевном стваралаштву, јер садржи сва правила за остварење лепоте у уметничком делу.

Представници класицизма су били уверени да су песници и писци античке Грчке и Рима нашли, иу својим делима остварили, правила поетике која важе за сва времена, за све просторе и све друштвене средине дакле - која су вечна, трајна, непромењива и свеопшта. Антички песници и писци, Хомер, Есхил, Софокле, Хорације, Вергилије, постају врховни узори. У књижевном стваралаштву се посебно цене: тачност, дисциплина, ред, поштовање античких правила у метрици, јасноћа књижевног језика.

Класицисти су на античким узорима изградили лик "јунака" својих дела. Њиховог "јунака" најчешће карактерише само једна врста карактерних особина. Да би се представио као постојан карактер, њихов "јунак" је често приказан веома статично: или је само беспримерно храбар, крајње несебичан, увек великодушан и непоколебљиво сигуран у себе, у своје идеале, или је само кукавица, себичњак, тврдица, колебљивац или лицемер. Да би се нагласио сукоб у драмска дела се уводе "јунаци" снажних карактера, које страсти доводе у сукоб са идејом о дужности.

Класицизам као правац у књижевности карактеришу моралистички став, дидактичко схватање уметникове мисије у животу и друштву, неприхватање и одбијање новина, и захтев да књижевно дело мора бити до краја јасно, разговетно, сасвим доречено, рационално.

Класицизам се прославио великим бројем познатих књижевних имена. То су у француској књижевности: Корнеј, Расин, Молијер и теоретичар класицизма и творац његове поетике Боало; у руској књижевности: Ломоносов, Сумароков, Фонвизин и Державин; у енглеској књижевности: Драјден, Поп и теоретичар Џонсон; у немачкој књижевности: Гете и Шилер, мада ова два писца не у свом целокупном стваралаштву; у српској књижевности: Лукијан Мушицки.

Стеван Рад

Класицизам у ликовној уметности

Класицизам је уметнички правац, који је настао у Француској.
Прва фаза се назива „барокни класицизам“ због употребе барокних елемената у њему. Ово се доба сврстава још у барокно доба.

После њега долази рококо који се одвраћа до неке мере од класицизма. Нови наступ класицизма је донела Француска Револуција.


Уметници је требало да задовоље тежњу буржуазије у античком, римском и грчком свету.
Такве се идеје распростиру по целој Европи.

Карактеризирао се филозофским разматрањима о идеалима и о истинама, лепоти и љубави као и тежњом верног саображавања разних карактерних црта човека (лопов,преварант,херој..) ,већ какви год да су.

Класицизмом се у француској и енглеској литератури назива неокласицизам.
Класицизам се развија у првој половини 19. века а у народним срединама и много касније.

Архитектонски објекти су једноставни са поједностављеном декорацијом, имају троугласте штитове, равне и чисте линије, употребљавају стилске античке ступове у архитектури и граде се објекти као банке, уреди,позоришта,болнице,док се неграде сакрални објекти у ово доба.

Слично као и у архитектури и сликарство се заснива на пропорцији и композицијским канонима. Основ сликарске композиције је јасно раздвајање сликарске површине и упредношЋавање композиционих линија.

Филозофски смер класицизма је био рационализам, и као пример мишљења и схватања може бити цитат Ренеа Декарта: " Мислим, дакле постојим“.

За класицизам су типични и салони који се појављују и који формирају мишљења а никле су и академије које су гајили језик и прецизност форме.
Литерарна форма се дели на три правца
  • висока - епови,оде,химне,трагедије.
  • ниска - комедије,бајке.
  • средња - елегије,сатире и дидактички списи.

Уметници и њихова дела
1.
220px-Claude_Lorrain.jpg
Клод Лорен (1600-1682.)

Дела:

pejzaz sa apolonom i merkurom.jpg
Пејзаж са Аполоном и Меркуром (1645. Клод Лорен)

odlazak kraljice.jpg
Одлазак краљице (1648. Клод Лорен)

2.
Nicolas_Poussin_078.jpg
Никола Пусен (1594-1665.)

Дела:

arkadijski pastiri.jpg
Аркадијски пастири (1638.)

kuga asoda.jpg
Куга Ашода (1630.)

Одалиска
Иако је релативно кратко трајао,класицизам обележава почетак наглог развоја праваца у ликовној уметности.

klasic9.jpg