Дарко Ковачевић:

Као и у сваком животу, и у животу Вука Исаковича постоје два различита периода, прошлост и садашњост. У прошлисти је био немиран, немиран трговачким пословима , немиран према обавезама. У пословима у којима је требао да се као син славног трговца посвети он није имао успеха. Био је губитник јер није имао ни воље ни вештине за тај посао. Леп и снажан, одао се пијанству, блуду, кавгама. Сабље и коњи су били његова једина љубав, то га је определило да се посвети војничком животу. У садашњости, Вук је задржао своју огромну снагу, авантуристички дух, али сада има пороицу: муж је и отац. Као официр и војник, Вук воли своје војнике, тражи од њих дисциплину и извршење задатка, али их воли и штити, зна сваког у душу, зна и њихове породице, имовно стање. Његова опсесија је да својим служењем и ратним подвизима избори бољи и спокојнији живот за свој народ. Губитник је и као ратник, службеник царства и као човек.


Док је Вук Исакович био у сталном покету, у личности Аранђела је начело мировања, непокрета. Мрзео људе све који се стално сељакају новцем, златом, богатством. Он је оличење грађанства у настајању, вредност и смисао живота види у стицању, у имању види сигурност моћ и снагу. Аранђел влада људима помоћу своје моћи . Вешт је трговац, може да оствари све што жели, немилосрдан у трговачким пословима, на бира средства за стицања богатства. Карактер Аранђла Исаковича се открива из његовог односа према старијем брату. Иако је млађи од Вука , он се према њему понашао као према оном млађем и неискуснијем. Упркос свом богаству и моћи, Аранђел не може да има све онон што пожели. Када се заљуби у Дафину, она му даје тело, али не и себе, а када она умире он не може да је спаси ни свим новцем и моћима које има.


Федор Атанасковић



Два брата, супротна по изгледу и нарави стављени су у контраст у роману. Вук је војничка лицност, крупан и плаховит док је Арандјел тврдица, трговачки тип који у свакој прилици види да заради сув је и зут. Вука је оженио за новац када није могао да наплати дугове. Оженио га је као исплату танком Дафином. Срећа и несрећа, обојица су се заљубила у њу а она је говорила да је ствар и била бесконачно несрећна. Према њеном мишљењу Вук је није довољно волео и стално је ишао у рат правивши јој децу. Из револта и лакомислености подала се деверу остала трудна и умрла. Арандјел је осетио неописив бол и цежњу за њом. Зато је у старости постао невиђена тврдица јер му је остала само љубав према новцу. Обојицу браће везе неостварени живот, зеља за бољим животом, неостварени снови и љубав према истој жени.