Прикажи већу мапу


Стефан Драгичевић:

Вук, уместо да осећа властита задовољства и да га муче лични проблеми, он осећа бесмислене проблеме рата, осећа проблеме свог пука и народа. Док Дафина и Аранђел доживљавају личне проблеме,дотле Вук властиту ситуацију све више види са положајем и проблематиком пука Срба. Бежећи од мучне стварности,Вук Исакович уточиште тражи у својим сновима. Вука Исаковича оличава немирни дух и жеља за покретом и променим.Он је ратник и вођа народа у сеобама. Живот му пролази у сеобама и ратовима.Вук Исакович схвата да су му досадиле све сеобе и ратови који нису донели ништа добро. Ипак је очекивао да ће му овај одлазак на војну донети нешто лепо и пријатно. Надао се да ће да напокон добије чин потпуковника. Што је ближи ратишту и првој битци,полако му се гасе наде. Није знао зашто ни за кога,ни са ким се бије. Зато се може рећи да је ратовао на туђи рачун и по туђој вољи. Када је коначно осетио да ништа боље неће бити,види беду својих људи и чемеран живот. Схвата да му је жибот прошао,да га не може поправити и да ће или изгинути или вратити се тамо у блато све по туђој вољи и за туђи рачун.
Вук Исакович је такође велики сањар ,читав живот жуди за нечим надземаљским,Русија му је сан,слобода,рај,велика непрегледна зелена пољана на којој ће јахати.Преко звезде и небеског недогледа чезне за просторима среће и тражи нову завичајност. Нада се за себе и цео народ,да мора да има нечег небеског.
Постоје два Вука,један који јаше,а други који шета као сенка поред њега. У тренутку напада осети телесну сласт која му је најмилија. При скоку коња осети да му је нестала сва болест која га је мучила,за један једини тренутак стресе са себе врућину,запару од вина,очаја,мисли тужних. Жели да војницима као и обично каже нешто пред смрт о деспоту Стефану Штиљановићу. Али након што тај нагон прође,бива уверен да се из овога рате неће вратити. Ћути и гледа шта се све око њега дешава и горко се каје што је уопште тражио виши чин. Било је јасно да се времена турских ратова више неће вратити,и да су његов и Буичев и Хорватов пук,Карлу Лотариншком шеста брига.
Kuca_str 02-06_seobe_2.jpg
Damir Kovac:

U romanu "Seobe" Miloša Crnjanskog, koji je inace bio istoričar po struci, opisano je istorisko i tačno označeno vreme. Pritisak vojne sile i Zuluma uzrokuje stalnu seobu srpskog naroda, koji traga za obećanom zemljom koja će mu pružiti utočiste. Kada su Srbi iz turske Srbije prešli na teritoriju Austrije, pali su u zamku velike austrijske politike i krvavo poslužili u njenim sukobima sa Evropom. Borili su se zaslepljeni svojom tragičnom sudbinom za tudje ideale , interese i ciljeve. Slavonsko-podunavski puk u romanu, simboliše celi srpski narod. To nije bila vojska dobro opremljena. To je bilo mnoštvo seljaka, kmetova i nadničara. Uglavnom mokrih, gladnih i pobesnelih, koje su na svaki način hteli da preobraze. Hteli su da se odreknu svoje pravoslavne vere i da predju u katoličku. Ipak se Srbi, o čemu svedoči i Vuk Isaković "prožive moje pravoslavlje slatko..." nisu odrekli pravoslavlja. Austro-Ugarska nije puno marila za Srbe. Nikakve vojne zasluge, ni hrabrost nisu ih spašavali od kazni. A kazne su bile užasne. Evropa je pregazila ovaj narod, ali on i dalje , izgubljen i nemoćan, ali gord i ponosan, nastavlja svoje traganje za identitetom.
U liku Vuka Isakovića najbolje se može sagledati tragika srpskog naroda. Vuk je otišao u rat sa mutnom nadom da se nešto može promeniti za njega i za njegov narod. Odlazi na daleki front ka Rajni, ka Francuskoj. Daleko od svoje žene i dece stiče saznanje o besmislu ratovanja. I kao što se smenjuju i dan i noć tako se i u Vuku Isakoviću smenjuju osećanja. Čas besan, krvoločan, pun mržnje, čas pun sažaljenja za sve oko sebe. Po prirodi ratnička duša, gubi osećaj za lično zadovoljstvo, a oseća besmislene probleme rata, probleme svog puka i svog naroda. U njemu se vodila borba čoveka i ratnika. Jahao je pred pukom sa oficirima, dimeći lulu, a onda se iznenada bacao u kola koja su lagano truckala za pukom. Mrdao se i veselio uz pesmu, da bi odjednom začutao i odjahao u noć. Nema spokoja, nema utočista, ni u životu ni u snovima Vuka Isakovića. Koliko je sve besmisleno vidi se u njegovom razmišljanu kada se razočaran vraća iz borbe. "NEGDE JE MORALO BITI NEŠTO SVETLO, ZNAČAJNO, PA TREBA OTIĆI TAMO".

Seobe.JPG