Давор Шантор

Роман „Сеобе“ Милоша Црњанског настаје као инспирација аутобиографским делом „Мемоари“ Симеона Пишчевића. Инспирацију проналази и у своме сазнању, бејавши историчар по струци. У судбини српског народа су сталне сеобе, а узрок је у притиску војне силе или зулума, али и у трагању за обећаном земљом која ће пружити уточиште, спокој и смирење. Радња дела се дешава у XVIII веку, време када је Србија била под Аустријском владавином.

У роману „Сеобе“ Црњански говори о физичким, као и метафизичким сеобама. Судбину Срба и њихове патње представља славенско-подунавски пук и комадант пука Вук Исакович, као главни лик романа. Вук потиче из имућне и славне трговачке породице. Међутим, он није био заинтересован ни успешан у том послу као што је био његов брат Аранђел. Једина његова љубав биле су сабље и коњи и због тога се посветио војничком животу. Вук је снажног и авантуристичког духа, има породицу коју је запоставио отивши у рат. Кренуо је у поход са мутном надом да се нешто напокон може изменити у његовом животу и судбини његовог народа. Разочаран је у борбу и схвата бесмисао ратовања, поред тога још доживљава да га жена вара са рођеним братом. Његов живот пролази у ратовима и сеобама. Црњански говорио страдању породице Исакович и људских живота. О пролазности људске лепоте, младости и среће, о просторима људске среће за којима се трага, о бекству човека из јаве у сан. Док дело „Мемоари“ једним делом представља приватну историју Србина официра у аустријској војсци. Симеон такође потиче из племићке породице, син капетана подунавске Ландмилиције и заповедник места у Шиду. Био је образован, паметан и културан човек ведре нарави. Веома млад одлази, као добровољац, са оцем у рат и одмах постаје ађунт у пуку. Убрзо се и оженио на жељу своје мајке. Био је обожавалац свог хусарског заната, коња, лепе униформе. Доживљаји из рата су описани живо и занимљиво, а сцене су ведре и веселе. Кроз оба дела се провлаче теме несреће и зле судбине народа, лутања и сеобе, пролазности и смрти, преживљавања и празнине. Оба лика имају сличну судбину и циљеве, сањају о вишем чину, официрској опреми, због чега се одричу породице. Сањају о Русији, слободи, рају. Живе у нади да негде има нечег небеског за њих и народ.

Из ових дела може пуно да се сазна о начину живота наших предака. Замислите то време, кад свом детету можете да понудите такву "срећу" да иде са вама у рат. Како су ти људи морали тешко живети кад им је одлазак у рат био оно што је нама данас одлазак на море?seoba.jpgsea_shore_beach-wide.jpg


Ђорђе Тривић

Сеобе су један од српских колективних архетипа. Активирај своје знање из области историје и подсети се сеоба које су обележиле српски народ. Скицирај њихов ток – ко их је предводио, чиме су биле мотивисане, који географски простор су обухватиле? Истражи колико су историјске сеобе биле инспиративне за српске уметнике. Покушај да направиш каталог (књижевних, ликовних, музичких, флимских) дела које обрађују мотв сеоба.
external image seoba_srba.jpg?w=300&h=202

Пре него што почнеш да читаш роман пажљиво проучи историјску основу Сеоба Милоша Црњанског (види материјал постављен у форми презентација). Историјска контексуализација догађаја биће ти од помоћи за разумевање романескне радње. Такође, проучи својеврсни „литерарни“ предложак Сеоба – изводе из Мемоара Симеона Пишчевића. На основу тога, закључи како се Црњански односи према историографским изворима и предлошцима и на који начин документарну грађу транспонује у свој роман.
Ђорђе Тривић

Црњански је написао "Сеобе" након читања "Мемоара" Симеона Пишчевића, који је као тринаестогодишњи дечак учествовао у походу на Француску, постао аустријски официр, да би се потом преселио у Русију и у војном чину напредовао да генерал-маршала. Док је Пишчевићево приказивање сеоба крајње субјективно, беѕ ширег контеста, Црњанског занима појединац као представник разочараног и узнемиреног народа који ратује за туђе интересе, тражећи срећу, дом, идентитет и вртећи се у "бескрајном плавом кругу", ношен историјом збивања која диктира велике слике у потрази за "звездом".