Гојко Туршијан
Овај роман има десет поглавља.
Поглавља су:
1. Бескрајан, плави круг. У њему звезда;
2. Одоше, и не остаде за њим ништа. Ништа;
3. Дан и ноћ, протицала је широка, устајала река. И у њој, њена сен;
4. Оде Вук Исаковић, али за њим оде и Фрушка гора;
5. Одласци и сеобе, начинише их пролазним, као дим, после битака;
6. Прошлост је грозан, мутан бездан; што у тај сумрак оде, не постоји више и није никада ни постојало;
7. Тумарали су, као миве без главе; јели су, пили су, спавали су, да најпосле трчећим кораком погину, закорачивши у празнину, по туђој вољи и за туђ рачун;
8. Снуждивши се, над празнином порођаја, она увиде,да јој души, ни у деци, неће остати трага и умре,
жалећи што не може бар да засити тело,раздрагана уживањима;
9. Један од њих, најбеднији, сачувао је и после смрти, сјај свог бића, тако да је могао да се врати и да се појави, при улазу село, на друму, на истом месту, где се расцветан јављао, у пролеће, први багрем
10. Бескрајан, плави круг, У њему,звезда

Жељко Панајотовић
Исти назив првог и последњег поглавља симбол тога да се све понавља, да ће они поново ићи у ратове и да ће се поново селити.
Оно што се променило је сте то да су они после последњег рата разочарани, схватају да се узалуд боре и да ти за које се боре не цене њихову храброст, упорност, труд...
Славонско-подунавски пук кренуо је из Вaрадина и сви преживели из пука у Варадин су се и вратили.
Вук Исакович по четврти пут у рат креће с надом да ће добити виши чин, али се то није догодило.