ДАВИД ЗЕЦ
Типолошка одредба романа ''Сеобе'':
1. Историјски роман јер описује живот и страдања панонских Срба у 18.веку. Говори се о славонско-подунавском пуку који је за интересе Аустрије ратовао по целој Европи по налогу аустроугарске царице Марије Терезије.
2. Роман стања јер се преплићу унутрашња преживљавања, душевне дилеме и недоумице.
Мемоари су прозно дело у којем аутор приповеда своје успомене о прошлим догађајима. У мемоарима се описују историјска, друштвена, политичка и културна збивања у којима је аутор непосредно учествовао или је био њихов сведок. За разлику од аутобиографије, с којом их често изједначавају, мемоари занемарују приказивање приватног живота аутора. Субјективност у мемоарима се огледа у томе што су сви догађаји преломљени кроз ауторову свест и што је за описане догађаје важна ауторова позиција у тим дешавањима. У писању мемоара аутори се служе различитом грађом, па се поред свог сећања ослањају и на дневнике, записе, биографије, аутобиографије и архивску грађу. Посебну аутентичност дају и коментари писца који расветљавају узроке, последице и околности под којима су се одигравали одређени догађаји, а често се дају и портрети савременика.

Стеван Попов

Две специјалне врсте аутобиографије јесу мемоари (успомене) и дневник. У мемоарима писцу је стало колико да исприча свој живот толико да опише време и средину у којој је живео и радио. Дневник представљ белешке које су записиване из дана у дан, а циљ им је исти као и мемоарима. Главна разлика између мемоара и дневника је у томе сто су они први писани по сећању, обично при крају живота писца мемоара, а дневник се пише под свежим утисцима дневних догађаја. У нашој књижевности познати мемоари идневници су: ''Мемоари'' проте Матије Ненадовића, ''Биљешке једног писца'' С. Матавуљ.
Писац догађаје саопштава у форми доживљеног говора јер је инспирацију за роман нашао у личном искуству, зато што је као војвођански Србин био приморан да се у Првом светском рату бори на страни Аустроугарског царства против своје словенске браће и тако упозна сву трагичност ратовања.