Сеобе - Милош Црњански


seoba.jpg

С' обзиром да "Сеобе" садрже одређену дозу родољубља, Милош Црњански је покушап да кроз маглу, блато, влагу, прљавштину дочара и душевно стање својих јунака. Слика природе је веома суморна и сива (око колибе су баруштине, блато, ритови).
Управо колиба која је топла, у којој гори ватра и у којој су постеље супружника, пружа окриље од влажне и сиве околине која их опкољава.

Вук Исакович, родољуб и хришћанин, се саживљавао са оваквим исконским елементима који постоје у сваком човеку (ватра, вода, ветар, земља) . Он је свестан тога. Он се враћа коренима, у њима проналази снагу за даљу борбу што душевну, што физичку (рат и бојеви).
Све материјално у делу је сведено, ненаглашено, оскудно. У роману има мало боја, мало опипљивих, "материјалних" ствари на које се човек може осврнути. Најживље у "Сеобама" су емоције, осећаји, међуљудски односи, жртве, колебања и љубави. Материјалне, пролазне ствари су сведене на минимум.

Како се писац у делу интересује само за доживљаје својих јунака, и цела епопеја је испричана кроз њихове душе и чула, тако да су сви симболи распоређени према њиховим расположењима. Читалац види звезде њиховим очима очима, мирише влажну траву њиховим чулом мириса, доживљава воду њиховом монотонијом и клонулошћу.

Симболи:

  • Звезде- лирски симбол (Црњански је цео роман написао у лирском духу), нешто за чим се чезне, нешто можда недостижно, али лепо, тајанствено и вазда спокојно. Бескрајни плави круг симболише Вукову окренутост ка висинама, ка чистоти, духовношћу.
  • у првом плану су мочваре, блато, магла, облаци, болести - мотиви који наше јунаке држе приковане за земљу, стално их подсећају да су на овом свету пролазни, сами ... Звезде и мочваре стоје као супротни мотиви у роману.

Апсолутно сва три главна (и једина) лика у роману (Вук, Аранђел, Дафина) чезну за спокојем, коначним ослобођењем и уточиштем који су им непроцењиви. Звездано небо је метафора за то.



Aлександар Грбић

Завичај у роману представљен је кроз маглу, блато, прљавштину. Природа је веома суморна и сива. Око колибе, која представља дом Вуков, налазе се мочваре, баре и блато. Унутар колибе налазе се Вук и његова супруга, који на неки начин представљају супротност завичају. Унутра је топло, њих двоје се налазе у постељи, испуњени различитим емоцијама.
Два последња дана пред Вуков одлазак у рат, Дафина је становала у колиби покривеној трском, која се налази поред обора, на води, да би могла да проведе ноћ са њим. Лежала је сатима на његовим грудима и имајући га крај себе бар те две ноћи, она се осећала жаштићено. Можда баш та колиба у којој су они провели те две ноћи заједно има заштитничку моћ.
Завичај Вука Исаковича представља негостољубиво окружење, непогодно за живот. Они обитавају у блату, баруштинама, мочварном окружењу, каљузи...
Насупрот Вуку, Аранђел је имао велико имање. Кућа је била офарбана у жуто и плаво, са кровом од греда, набијена земљом. Налази се на обали Дунава, на крају Земуна. Иза плотова те куће товарене су лађе од јутра до мрака. Са једне стране видик је био пун воде, острва и допирао је до бедема Београда, а са друге стране, раливала се вода у мора блата, које се простирало бескрајно.
Лик који највисе чезне за озвезданим небом је Вук Исакович . Њему озвездано небо представља мир, престанак ратовањ и селидба на неко боље место, Русију. Симбол звезде је нешто недостижно, лепо и тајанствено.